Protestantska hriscanska zajednica

SLUŽBE | NEDELJA 17.00 i 19.00

KAKO DOŽIVETI SPASENJE?

ZAŠTO JE ISUS UMRO I VASKRSNUO?

Bog je ušao u naš svet – ovo je nešto toliko zapanjujuće, da je skoro neverovatno. Bog je ušao u naš svet u osobi svog Sina, Isusa Hrista, da bi umro za vas i za mene. Evo kako o tome piše apostol Petar u svojoj prvoj poslanici 2:24. “On je”, taj On, jeste Isus Hristos, “poneo naše grehe”, vaše grehe i moje grehe, “na svom telu na drvo”, drugim rečima na krst “da se oprostimo grehova i da živimo za pravednost; njegovim ranama ste isceljeni.”

To je ono što Džon Stot (poznati engleski teolog) naziva “Božjom samozamenom.” Šta to znači kada je neko zamena? 31. jula 1941. neki logoraš je uspeo da pobegne iz Aušvica. U znak odmazde, očigledno se to uvek događalo, Gestapo je rešio da desetoro ljudi umori glađu u podzemnom bunkeru. Postrojili su logoraše i nasumično odabrali desetoricu. Jedan od te desetorice zvao se Frensis Gejovniček. U trenutku kada mu je bilo naređeno da istupi napred počeo je da plače. Kukao je: Jadni moji žena i deca. Nikada ih više neću videti. U tom trenutku je neki Poljak, čovek sa okruglim naočarima žičanog okvira, istupio napred i rekao: “Ja sam katolički sveštenik. Nemam ni ženu ni decu i želim da umrem umesto ovog čoveka. Na čuđenje svih prisutnih, ova ponuda je bila prihvaćena. Sveštenik se zvao Maksimilijan Kolbe, a imao je 47 god. Sa ostalom devetoricom je odveden u bunker za izgladnjivanje do smrti. Kolbe je bio neverovatan čovek – sve ih je naveo na molitvu. Posilni tamničara je govorio da je u bunkeru bilo kao u crkvi. Umro je kao poslednji, zapravo morali su da ga ubiju injekcijom karbonske kiseline 14. avgusta 1941. Frensis Gejovniček je umro u 93. godini. U nekrologu, po njegovoj smrti, je stajalo da je u znak zahvalnosti samožrtvovanja Maksimilijana Kolbea, Gejovniček posvetio veliki deo ostatka svog života govoreći ljudima o tome šta je Kolbe učinio za njega – da je umro umesto njega, da ga je zamenio u smrti.

Isus je na sličan način, iako mnogo veći, umro za vas i za mene. On je za nas pretrpeo razapinjanje. Ciceron je razapinjanje nazivao najokrutnijom i najužasnijom torturom. Isus je prvo bio vezan za kolac i bičevan. Bio je šiban bičem sa 4 ili 5 kožnih traka u koje su isprepletano bile umetnute oštre nazubljene kosti. Jevsevije, rimski istoričar iz 3. veka opisao je bičevanje ovim rečima: “Paćenikove vene i mišići bi bili razgolićeni, tetive i utroba su mu se videli.

Posle bičevanja Isus je bio odveden u Pretorijum gde mu je na glavu bila nabijena trnova kruna. Zatim je bio nateran da nosi tešku gredu krsta na krvavim ramenima, sve dok se pod njom nije srušio. Stigavši na mesto razapinjanja skinuli su sa njega odeću. Položili su ga na krst i 15 centimetara dugi klinovi su mu bili zabodeni u podlaktice, neposredno iznad ručnog zgloba. Kolena su mu bila okrenuta na stranu, tako da je u visini skočnog zgloba, kod ahilove tetive, mogao ponovo biti prikovan. Posle toga, krst je bio podignut i postavljen u rupu koja je za njega bila iskopana u zemlji. Tako je bio ostavljen da visi na suncu izložen strašnoj žeđi prepušten izrugivanju gomile. Visio je tako u nezamislivom bolu 6 sati dok mu je život polako isticao. Bila je to ogromna dubina srama, u vrhuncu bola.



Ipak, Hristova najgora patnja nije bila fizička trauma ili tortura razapinjanja, čak ni emocionalni bol što ga je odbacio svet, ili što su ga napustili, što su dezertirali njegovi prijatelji. Ono na šta je Novi zavet skoncentrisan jeste duhovna agonija kao posledica odvojenosti od Boga. I to ne zbog njegovih greha, nego zbog naših greha.
Pogledajmo knjigu proroka Izaije poglavlje 53. Ovo je jedno neobično proroštvo, pisano nekoliko stotina godina pre Hristove smrti, proroštvo u kojem prorok vidi unapred i to veoma detaljno, šta će se dogoditi na krstu. U samom srcu proroštava, u stihu 6, piše: “Poput ovaca svi smo lutali, i svaki svojim putem je hodio. A Gospod je na njega svalio bezakonja sviju nas.”

Nekada je veoma teško da shvatimo taj princip: Isus je umro za mene. Čujemo da ljudi to govore, kakvog to smisla ima za mene? Kakvu vrednosti? Da bi nam to bilo jasnije, potrebno je da zamislimo sledeće. Zamislite da jedna vasa ruka predstavlja vas i mene. Stavite knjigu na vašu ruku. Knjiga neka predstavlja sve naše grehe. Ti gresi nas odvajaju od Boga. Između nas i Boga iznad nas postoji barijera. Poput ovaca, svi smo zalutali. Svako od nas je krenuo svojim putem.

Druga ruka predstavlja Isusa Hrista. Na njemu nema prepreke, jer On nikada nije učinio ništa pogrešno. Zbog toga nije bilo nikakve barijere između Njega i Oca. Sledeći stih opisuje šta se desilo na krstu: ”A Bog” to je Otac u nebu, “položi na Njega bezakonja svih nas.” Prebacite sada knjigu sa ruke koja predstavlja vas, na onu koja predstavlja Hrista. Isus je bio odsečen od Boga, ne zbog svojih greha, već zbog naših greha. Zato je Isus na krstu uzdisao “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” Uočavate li šta to znači za nas? Slobodu da imamo zajedništvo sa Bogom. Teret prepreke je na Isusu, mi smo slobodni. To je njegovo rešenje. “Bog je toliko zavoleo vas i mene, da je dao svog jedinorodnog Sina...”

Kakav je rezultat tog čina? “...da ni jedan...” stih se nastavlja. Krst je poput predivnog dijamanta. Ukoliko ga podignete, videćete različitu svetlost, različite boje, različite uglove, različite ravnine. Krst je baš kao dijamant. On je misterija. Toliko je dubokosmislen, da ga nikada nećemo u potpunosti razumeti. Toliko toga je u njemu sadržano. On nam otkriva Božju ljubav. Ukoliko ste ikada posumnjali u Božju ljubav, pogledajte na krst. Upravo nam on otkriva kolika je Božja ljubav prema vama i prema meni.

Bog nas je toliko zavoleo... Isus je rekao: “Niko nema veće ljubavi od ove: da neko položi svoj život za svoje prijatelje.”

Krst govori o patnji. Jedna od najvećih moralnih zamerki hrišćanstvu je sledeća: “Zašto u svetu ima toliko mnogo patnje?” To pitanje je veoma kompleksno i na njega ne postoji jednostavan odgovor. Ipak, jedno je sigurno: Bog sebe nije izuzeo od patnje. Na ovaj svet je došao u osobi Sina i sam je iskusio patnju – patio je za nas, a sada pati sa nama. Jednoga dana, kroz krst, On je učinio mogućim da se ukloni sva patnja. Pobedio je sile zla kroz svoju smrt i vaskrsenje.

A kakave veze to ima sa vama? U nastavku…

KAKVE TO VEZE IMA SA MNOM? >>