Protestantska hriscanska zajednica

SLUŽBE | NEDELJA 17.00 i 19.00

VESTI, NAJAVE, NOVOSTI I INFORMACIJE




Pastor naše crkve Beređi Dušan Bera, je u oktobru posetio crkve u Južnoj Koreji. U Južnoj Koreji, Evanđeosko hrišćanstvo (kao što je naše) je u ogromnoj ekspanziji. Od pedesetih godina dvadesetog veka, do danas, evanđeosko hrišćanstvo je postalo dominantna veroispovest u Koreji, sa preko 11 miliona vernika. Najveća svetska crkva, Jindo Crkva Punog Evanđelja, od pola miliona vernika koji se sastaju u jednoj lokalnoj crkvi, se nalazi u Seulu.
U toku putovanja pastor je napisao više tekstova na svom blogu:

NA KRAJ SVETA...
Okdo-ri, malo ostrvo Jodo arhipelaga, negde između Žutog i Istočnog-kineskog mora, Koreja. Nije turistička destinacija, do njega ne voze brodovi. Nema asfaltnog puta, nema prodavnica, škola. Samo malo ribarsko seoce, 40 stanovnika samo.
Žive od ribolova, i gaje alge. Da, gaje alge. Nisam ni znao da se alge gaje, ali oko ostrva, u moru, su ogromne plantaže – bove povezane sa užadima u koje su zasađene razne vrste algi. Kada sam stupio na ostrvo, neka baka je sušila alge. Videći kako zainteresovano posmatramo, ponudila je da probamo. Čudno, specifično, dopada mi se. Natovari nam pun naramak, kaže ponesite da imate da jedete.
Link do cele priče: http://bera-kahristu.blogspot.rs/2016/10/na-kraj-sveta.html

ANJOM HASAJO
9.000 kilometara od kuće. Druga nedelja u Koreji, negde sam na pola putovanja, još toliko. Nebrojeni utisci. Kultura različita od Srbije, na toliko načina da je to nemoguće opisati u nekoliko rečenica, čak i u jednom blogu (razmišljam da napišem poseban blog o tome, kada složim utiske). Nekada dani prođu pre nego vidimo lice evropljana, ili čujemo jezik koji razumemo (osim našeg domaćina Hane).
I onda ulazimo večeras u crkvu, Hanulkum Jendong crkvu, gde treba da govorimo, i dočeka nas natpis na ćirilici - dobre došli. Doduše bugarski je, ali ovo nije nešto napravljeno za našu posetu. Taj natpis, kao i natpisi dobrodošlice na drugim balkanskim jezicima su trajno zalepljeni na ulazu. Nekoliko desetina metara dalje, u sali, novo iznenađenje. Ceo zid crkve je uređen kao katedrala, na na zidu zalepljene zastave Balkanskih zemalja, i natpisi. Srpska zastava, i natpis Srbija, u gradu Seulu. I ponovo, to nije nešto privremeno, zastave i natpisi su sastavni deo života ove crkve. Oni se mole redovno za zemlju Srbiju.
Link do cele priče: http://bera-kahristu.blogspot.rs/2016/10/anjom-hasajo.html

PLANINA OČAJA
olitvena planina Baptističke crkve iz Seula, u oblasti Gangwon-do, Koreja. Pozvani smo od pastora Davida Lija, da posetimo ovo mesto. Koncept molitvene planine je specifičan za Koreanske crkve, verovatno povezan sa njihovom kulturom. Crkve kupuju delove planine i prave tu svoje molitvene centre, mesta gde se hrišćani mogu povući na par dana, moliti, meditirati, razmišljati. Već smo do sada posetili Molitvenu planinu Jindo crkve Celovitog Evanđelja iz Seula, ali ova se razlikuje. Celokupna je zasnovana na knjizi Put Hrišćanina.
Put hrišćanina je napisao Engleski hrišćanin, puritanac, baptista, Džon Banjan. Objavljena je davne 1687 godine, i od tada nebrojeno puta prevedena. Banjan je propovednik koji je mnoge godine proveo u zatvoru zbog svoje vere, jedan od mučenika evanđeoske crkve. Pastor Li, naš domaćin je posvetio veliki deo svoje službe izgradnji centra koji je posvećen ovoj knjizi. Širom planine su postavljeni kipovi, objekti koji govore priču ove knjige. Projekat fascinantan, nešto što vredi doživeti. Ali to nije tema mog bloga.
Link do cele priče: http://bera-kahristu.blogspot.rs/2016/10/planina-ocaja.html

HRIŠĆANSKI JO-JO
Još uvek u Koreji, grad Jeonju, centralna Koreja. Prošli smo južni deo Koreje uzduž i popreko... Uveliko me hvata nostalgija za porodicom, crkvom kojoj pripadam, ljudima koje volim. Sa druge strane, ono što doživljavam u Koreji ne prestaje da me inspiriše.
Večeras sedim u stanu jedne obične koreanske porodice. Mala sobica, nas petnaestak u njoj. Nisu pastori, vođe ovo su "obični" vernici (Susretali smo se ovde sa pastorima koji vode crkve od 20.000 ljudi, ogromne organizacije, škole, fakultete - o njima nisam pisao, imam svoje razloge.). Večeras je sastanak njihove kućne grupe. Sedimo na podu, za niskim stolovima prepunim hrane. Potrudili su se da nas ugoste.
Link do cele priče: http://bera-kahristu.blogspot.rs/2016/10/hriscanski-jo-jo.html

ŽENA KOJA JE PRODALA SVOJE OČI
Ovo je priča o jednostavnom heroju vere. O jednoj velikoj ženi, posvećenoj, borcu. Ženi misionaru, pastoru. Kontraverzna priča, možda će nekog šokirati, možda i sablazniti, ali moram da je ispričam. Samo dok je čitate, skinite naočare naše kulture... sa naočarima kulture možda ćete videćete fanatizam, bez njih heroja.
Već treću nedelju sam u Koreji, ozbiljno patim od nedostatka kuće. Nedostaje mi porodica, crkva, sve... Prepun sam utisaka, a nekad mi se čini i prezasićen. Pitam se da li mogu više išta da primim? Šta novo može da se desi? Prolutao sam Korejom uzduž i popreko, video crkve, muzeje, istorijska mesta... Sedeo sa mnogim vođama, vođama velikih crkava (20,000 ljudi), dekanima (o tome nisam pisao, niti planiram). Sedeo u domovima Koreanaca, na podu, jedući sa njima, moleći se. Video lepotu Koreanske crkve, video i loše stvari. Jeo stvari kojima ni ime ne znam. Šta je još ostalo da se vidi?
Link do cele priče: http://bera-kahristu.blogspot.rs/2016/10/zena-koja-je-prodala-svoje-oci.html