Odlučili smo da na našoj stranici, u odeljku vesti, prenosimo i najave novih tekstova na blogu našeg pastora - Ka Hristu. Ovom prilikom prenosimo tekst - Biti prvi, biti poseban... po cenu svega:
Želja za uspehom, biti na čelu, prvi, neprikosnoveni, jedinstven, prvi proći kroz cilj... Vrednost našeg društva. Pobediti druge je put sticanja svoje vrednosti.
U toku je zimski kamp našeg izviđačkog odreda. Dobili smo dva kompleta opreme za slobodno penjanje - pojas, užad... Učimo da ih koristimo, čvorove, način postavljanja užadi. Međutim naši kampovi su uvek miks duhovnog aspekta i praktičnih veština, pokušavamo da povežemo duhovnu poruku sa veštinama. Najviše volim da upotrebim životne priče koje u sebi sadrže duhovnu pouku. Na ovom kampu izbor su bile priče o alpinizmu, kao što je sledeća:
Uspon na Mont Everest, 2006. godine, Discovery kanal je pratio ekspediciju koja je trebala da pomeri mnoge granice: najstariji čovek koji će se popeti na Everest - Katsusuke Yanagisawa, 71 jedna godina života; Mark Inglis, planinar koji je prilikom jednog uspona izgubio obe noge, koji će postati prvi čovek bez obe noge (sa protezama), koji se popeo na Everest. ... Emisija - Everest, beyond the limit. Cilj - postati jedan od 3000-de koji su savladali ovaj vrh - a pošto broj uspešnih stalno raste, priča mora biti interesantna da bi bila uočena - po cenu da se rizikuje život.
Poslednja faza uspona je za Discaveri ekipu počela noću, posle ponoći. Plan je bio da se rano ujutru dođe u dobru poziciju za završni uspon, da na vrhu bi provedu masimalno pola sata, i da povratak nazad počne u ranim popodnevnim časovima. Kamera snima uspon Iglisa, noć je, dok on teško napreduje na svojim protezama, i odjednom staje šokiran. Nailazi na sklupčanog planinara, u maloj pećinici. Noć je, temperatura daleko ispod minus trideset, ali čovek je još živ. Nema boce sa kiseonikom, a i odeća mu nije u najboljem stanju. Delimično svestan. Iglis zove bazni kamp, konsultuje se šta da uradi, i dobija savet da ostavi čoveka. Da ne može da mu pomogne, nego da krene dalje. Argument je da su ga ostavili i njegovi saputnici, da nema šanse. I Iglis kreće dalje, ka cilju. Te noći je još četrdeset planinara prošlo tuda. Niko posle nije javio da čovek umire, nije nazvao bazni logor, produžili su dalje. Pojedini su se pravdali da ga nisu videli, drugi da su mislili da je već mrtav. Ali su nastavili dalje, ka cilju, ka vrhu. Kasnije u toku dana, ujutru, planinar je još uvek davao znake života. Ali su prolazili pored njega, jer cilj je Everest. Biti na vrhu.
Tekst u celini (sa porukom) možete pročitati na Blogu
Želja za uspehom, biti na čelu, prvi, neprikosnoveni, jedinstven, prvi proći kroz cilj... Vrednost našeg društva. Pobediti druge je put sticanja svoje vrednosti.
U toku je zimski kamp našeg izviđačkog odreda. Dobili smo dva kompleta opreme za slobodno penjanje - pojas, užad... Učimo da ih koristimo, čvorove, način postavljanja užadi. Međutim naši kampovi su uvek miks duhovnog aspekta i praktičnih veština, pokušavamo da povežemo duhovnu poruku sa veštinama. Najviše volim da upotrebim životne priče koje u sebi sadrže duhovnu pouku. Na ovom kampu izbor su bile priče o alpinizmu, kao što je sledeća:
Uspon na Mont Everest, 2006. godine, Discovery kanal je pratio ekspediciju koja je trebala da pomeri mnoge granice: najstariji čovek koji će se popeti na Everest - Katsusuke Yanagisawa, 71 jedna godina života; Mark Inglis, planinar koji je prilikom jednog uspona izgubio obe noge, koji će postati prvi čovek bez obe noge (sa protezama), koji se popeo na Everest. ... Emisija - Everest, beyond the limit. Cilj - postati jedan od 3000-de koji su savladali ovaj vrh - a pošto broj uspešnih stalno raste, priča mora biti interesantna da bi bila uočena - po cenu da se rizikuje život.
Poslednja faza uspona je za Discaveri ekipu počela noću, posle ponoći. Plan je bio da se rano ujutru dođe u dobru poziciju za završni uspon, da na vrhu bi provedu masimalno pola sata, i da povratak nazad počne u ranim popodnevnim časovima. Kamera snima uspon Iglisa, noć je, dok on teško napreduje na svojim protezama, i odjednom staje šokiran. Nailazi na sklupčanog planinara, u maloj pećinici. Noć je, temperatura daleko ispod minus trideset, ali čovek je još živ. Nema boce sa kiseonikom, a i odeća mu nije u najboljem stanju. Delimično svestan. Iglis zove bazni kamp, konsultuje se šta da uradi, i dobija savet da ostavi čoveka. Da ne može da mu pomogne, nego da krene dalje. Argument je da su ga ostavili i njegovi saputnici, da nema šanse. I Iglis kreće dalje, ka cilju. Te noći je još četrdeset planinara prošlo tuda. Niko posle nije javio da čovek umire, nije nazvao bazni logor, produžili su dalje. Pojedini su se pravdali da ga nisu videli, drugi da su mislili da je već mrtav. Ali su nastavili dalje, ka cilju, ka vrhu. Kasnije u toku dana, ujutru, planinar je još uvek davao znake života. Ali su prolazili pored njega, jer cilj je Everest. Biti na vrhu.
Tekst u celini (sa porukom) možete pročitati na Blogu